Mika Antić je pisao: „Gospođo Vineti, predajem se i vičem: vi ste neponovljivi. Pronalazim vas čak i u travi. To je tamo, levo od mosta, u jednoj kafanici koju je posećivao Prešern. Nabrao sam trave da napravim salatu,ali nisam mogao. Udisao sam je. Imala je miris vaše kose... Čitave noći lutao sam oko stanice i razgledao vozove koji odlaze i dolaze. Imao sam vremena da o svemu na miru razmislim. Gospođo, ja sam u vas neizlečivo zaljubljen“. Sećate li se kada ste pisali ljubavna pisma? Da li i vama još odzvanjaju reči velikana poput Šekspira, Betovena, Hemingveja i Napoleona njihovim besmrtnim ljubavima? Kako danas stoje stvari sa ljubavnim pismima? Pišu li se danas ljubavna pisma?
O ovim temama pričali smo sa decom tokom radionice „Ljubavna pisma kroz istoriju“, šeste po redu u okviru projekta „Storytelling u Muzeju“. Bibliotekar Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“, Andrej Jakovljev, razgovarao je sa decom iz Osnovne škole „Dr Jovan Cvijić“, učiteljice Mire Pilauer, i predstavio deci najzanimljivije momente iz istorije pisma, kroz novu i zanimljivu vizuru – kroz istoriju pisanja ljubavnih pisama. Cifre, brojke, važni datumi, imena, hronologija, istorijski periodi i revolucionarna otkrića u istoriji pisma, od pisanja na zidovima pećine i na glinenim pločama, preko Gutenbergove štamparske mašine, pisaće mašine, guščijeg pera, mastila i hartije, do tableta i pametnih telefona – sve je to, na duhovit i zabavan način, kroz formu usmenog pripovedanja, predočeno deci. Deca su slušala stihove Šekspira, Duška Radovića i Desanke Maksimović, pričali smo o tome šta je ljubav, i koliko je raznolika, o čežnji, o ljubavima velikana istorije čovečanstva, čitali smo odlomke njihovih ljubavnih pisama, slušali smo Betovenove simfonije i razgovarali o položaju žena u srednjem veku, pitali smo decu o načinima njihove komunikacije. I to smo radili tik uz pisaći sto čuvenog Todora Manojlovića.
Kroz istoriju pisma, klinci su da se prošetali i tako što su imali priliku da napišu svoja pisma dragim osobama, i to koristeći glinene ploče, pisaće mašine ili sastavljajući reči od slova štamparske mašine, praveći koverte za pisma koje su potom pečatili voskom. Radinica je deo projekta koji je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja, a koordinatori projekta su Jelena Gvozdenac, ispred Narodnog muzeja i Tanja Graovac, ispred Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“.
Kliknite na sliku da vidite još slika u galeriji.

U Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin" u petak, 2. novembra od 19 časova održaće se tribina sa Snežanom Radojičić "Biciklom Do Severne Koreje".
Snežana Radojičić, pisac i nomad, putuje na biciklu oko sveta od 2011. godine. Za to vreme prošla je oko 55.000 km i obišla oko 40 zemalja. Nedavno je okončala posetu Aziji i Okeaniji i pre prelaska na latinoamerički kontinent održaće niz putničkih tribina u Srbiji i regionu.
Povod za novi, drugi po redu, susret u zrenjaninskoj biblioteci jeste objavljivanje knjige „Severna Koreja – putovanje po zemlji Kim Džong Una”. Snežana je vozila sedam dana bicikl kroz najzatvoreniju zemlju na svetu. Koliko je teško otići tamo? Da li je teško dobiti vizu? Da li se može kretati slobodno kroz Koreju? Šta je istina, a što propaganda? Kako izgleda život u toj zemlji?
Odgovori na ova i druga pitanja o životu u Severnoj Koreji mogu se dobiti na tribini na kojoj će biti prikazani i neki video zapisi koji nigde do sada nisu objavljeni, niti će biti dostupni na internetu.
Tribina će se održati na Dečjem odeljenju biblioteke, a ulaz je slobodan.