Песничка штафета 2018

Obeležavanje 70. rođendana Pipi duge čarape

Obeležavanje 70. rođendana Pipi duge čarape

Gostovanje Uglješe Šajtinca u Klubu knjige, knjižari Zrenjaninske biblioteke

Gostovanje Uglješe Šajtinca u Klubu knjige, knjižari Zrenjaninske biblioteke

Knjižara

Knjižara "Klub knjige"

Kviz Šta znam o bajkama

Kviz Šta znam o bajkama

Pesnička štafeta - završna svečanost

Sa završne svečanosti jubilarne 40. Pesničke štafete

Kontakt

Gradska narodna biblioteka
"Žarko Zrenjanin"
Trg slobode 2, Zrenjanin
tel.: +381 23 566 210
faks: +381 23 530 744

Radno vreme

Radnim danima 7:30 - 19:30 časova
Subotom 9:00 - 13:00 časova

Članarina

Cena članarine za godinu dana iznosi 500 dinara. 
Članska karta važi za sva odeljenja biblioteke.

Blog "Čitalačke značke"

blog Čitalačke značke

Društvene mreže

Zagor iz našeg sokakaDavne 1968. godine, u okviru edicije Zlatna serija (Dnevnik, Novi Sad) na prostorima bivše SFRJ izašla je prva epizoda sage o Duhu sa sekirom. Ove godine navršava se jubilarnih pedeset godina od tada. Ovaj veliki jubilej biće adekvatno obeležen u Zrenjaninu. U organizaciji Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ i Narodnog muzeja Zrenjanina, 29.6.2018, biće održan niz zanimljivih dešavanja posvećenih strip junaku Zagoru. U planu je održavanje panel diskusija, izložbi, gostovanja strip crtača i teoretičara iz regiona, škole stripa, live-art i druge aktivnosti koje će se 29.6.2018. dešavati paralelno u Biblioteci i Muzeju.
Ovaj jubilej je dobar povod da se podsetimo ko je, zapravo, Gospodar Darkvuda?
Gospodara Darkvuda (Zagora Te-Neja) stvorili su scenarista Serđo Boneli i crtač Galijeno Feri. Po svojim osobinama, Zagor je najbliži super-herojima koji su karakteristični za američki strip, mada je istovremeno sačuvao i atribute matičnog, italijanskog stripa. Na nastanak samog Zagora, najveći uticaj su imala tri etablirana strip junaka: Fantom, Tarzan i Supermen. Vizuelno, Zagorov lik je kao uzor imao američkog glumca Roberta Tejlora, međutim Feri ga vremenom prilagođava svom licu, pa Gospodar Darkvuda postaje slika i prilika svog likovnog tvorca. Za epohu u kojoj se odvija priča o Zagoru, Boneli je odabrao tridesete godine XIX veka, i tako postavio sasvim originalan koncept, jer se većina italijanskih stripova do tada odvijala u klasičnom vestern ambijentu, u periodu po završetku Američkog građanskog rata (1861-1865).
Prvi broj Zagora se u prodaji pojavio jula 1961. godine, u ediciji Kolana Lampo, u karakterističnom formatu po tome što je jedna strana odgovarala jednom kaišu. Po naivnosti prvih epizoda i stereotipnim temama nikako se nije moglo pretpostaviti da će Zagor brzo postati jedan od najpopularnijih italijanskih stripova. U julu 1965. godine Zagor počinje da izlazi u ediciji Zenit Gigant u takozvanom ''Boneli'' formatu, 16x21cm, i to reizdanja od prvog broja. U ovoj ediciji su pre Zagora izlazila reizdanja drugih SBE stripova. U ediciji Kolana Lampo, izdanja Zagora su nastavljena do 1970. godine, kada se edicija gasi. Od broja 68, Zagor izlazi isključivo u velikom formatu. Prelazak na veliki format, omogućio je Boneliju da bolje razrađuje priče, što mu u malom formatu nije bilo moguće, jer je bilo neophodno da se odmah razvije radnja. Zagorove priče postaju duže, višeslojnije i samim tim, kvalitetnije, što dovodi do toga da Zagor postane najprodavaniji italijanski strip u periodu od 1972. do 1976. godine, pa se zbog toga naziva i Zagorovim zlatnim periodom. U ovom periodu Zagorove epizode su naizmenično crtali Feri i Donateli, a povremeno je uskakao i Franko Binjoti. Scenario je potpisivao isključivo Serđo Boneli.

Radionica Avarski ratnikNa drugoj radionici u okviru projekta Storytelling u Muzeju, održanoj 13. juna 2018. u stalnoj postavci zrenjaninskog muzeja bibliotekar Vlada Tot i arheolog Aleksandar Šalomon predstavili su deci period avarskih pohoda po Panonskoj niziji, na prelazu iz 6. U 7. vek, kada su, zajedno sa slovenskim plemenima, osvajali Sirmijum, Singidunum, Carigrad i ostale drevne gradove.
Istorijske činjenice o svakodnevnom životu Slovena i Avara, bitkama i osvajanjima vođenim na ovim prostorima u tom periodu, o čamcima koje su Sloveni koristili da se kreću po banatskim močvarama i rekama,čudesnim monoksilima, o avarskim specijalnim lukovima za strele i njihovim ratnim konjima, o avarskom vođi, kaganu Bajanu i njihovim nomadskim šatorima, ringovima, o bici kod Titela i osvajanju Carigrada, i još mnoge druge činjenice deca su bez problema usvojila jer su predstavljene kroz zanimljivu i napetu priču o dva prijatelja, avrskom i slovenskom ratniku, koji zajedno polaze u pohod.
Deca su uz eksponat, kostura pronađenog na arheološkom lokalitetu kod Aradca, za koga se pretpostavlja da je avarski ili slovenski ratnik, slušala o avanturama ova dva junaka i neprilikama u koje su upadali tokom svojih pohoda. Priči je prethodilo upoznavanje dece sa zanimanjem arheologa, zatim su „iskopavali“ kostura avarskog ratnika, a na kraju radionice ukrašavali su avarske mačeve i crtali zanimljivosti iz priče koju su čuli.
Sledeća radionicu u okviru projekta Storytelling u Muzeju, biće održana u septembru, i baviće se starom bečkerečkom tvrđavom. Bibliotekari Gradske narodne biblioteke „Žarko Zrenjanin“ već smišljaju nove uzbudljive priče sa kustosima Narodnog muzeja Zrenjanina!
Projekat se realizuje uz podršku Ministarstva za kulturu i informisanje.

Kako je bilo na radionici možete pogledati u galeriji (kliknite na fotografiju u ovom tekstu).

Avar i slovenTema naredne, druge po redu, radionice projekta „Storytelling u Muzeju” su Avarski ratnici i Sloveni na prostoru Banata, a radionica će biti održana u stalnoj postavci zrenjaninskog Muzeja u sredu, 13. juna 2018. godine, sa početkom od 13:30h. Ovog puta učesnici radionice su učenici drugog razreda osnovne škole „2. oktobar“, učiteljice Vojislave Protić.
Priča nas upoznaje sa prijateljstvom jednog Avara i jednog Slovena, Jobulebea i Radagosta, i prati njihove dogodovštine u pohodima Avara po Panonskoj niziji i Balkanu, a mi ćemo ih ispratiti u momentu kada ratuju na prostoru današnjeg Banata.
„Priča počinje davno, davno, pre gotovo hiljadu i petsto godina od današnjeg dana i gotovo hiljadu i petsto kilometara daleko odavde. Naš junak zove se Jobuleba i uskoro polazi u pohod sa svojim plemenom.
Oni se zovu Avari, nomadi su.
Jobuleba je otvorio kapke sa prvim udarcem bubnja. Jedva da je oka sklopio prethodne noći. Bio je previše uzbuđen. Skočio je brzo na noge i pošao da traži svoje najveće blago i svog najboljeg prijatelja, svog konja Fazua.”
Ovako počinje priča o avarskom izviđaču-ratniku, koji se sprema u pohod na naše krajeve, a kako se završava priča i šta je dalje bilo, kako je upoznao Radagosta i kako su postali prijatelji, kako su izgledali slovenski čamci- monoksili, kakva je bila ratna oprema Avara, kakav su luk izumeli i kako se završila bitka kod Titela i Carigrada, kako su svakodnevno živeli Avari a kako Sloveni, šta je bio Ring, a ko Kagan, saznajte u Muzeju.
Priču ovoga puta priča bibliotekar Vladimir Tot, ispred autentičnih eksponata, uz svesrdnu pomoć kustosa arheologa Aleksandra Šalamona. Priču će pratiti kreativna radionica tokom koje će deca moći da ukrašavaju avarske kopče i mačeve, otkopavaju arheološko blago i dobiju avarske „novčiće”.
Projekat „Storytelling u Muzeju” otpočeo je u maju ove godine i podržan je i finansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja. Projekat realizuju Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin” i Narodni muzej Zrenjanina.