U ponedeljak, 19. januara 2015. godine navršava se  petnaest godina od smrti pripovedača, dramskog pisca, esejiste i prevodioca Vojislava Despotova.

Čuvajući uspomenu na velikog stvaraoca i jednog od najvažnijih nosilaca modernizacijskog duha književnosti na ovim prostorima, u 11 časova predstavnici Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” položili su cveće ispred spomen-ploče na kući Vojislava Despotova (Ulica Vidakovićeva 2 u Zrenjaninu).

Prema rečima pesnika Vujice Rešina Tucića, još od prve knjige, Prvo tj. pesmina slika reči (koju je objavila „Ulaznica“ 1972. godine) Vojislav Despotov bio je na putu da napusti poeziju, a potom se više od četvrt veka opraštao od pesništva, pružajući svojim čitaocima i poštovaocima veličanstvena svedočanstva o tome. 

U svakom delu koje je napisao, a pored poezije pisao je romane, drame i eseje, osećaju se damari savremenosti prožeti svešću o problemima moderne civilizacije i pripadanja svetu oko sebe. Bivajući uvek za korak ispred generacije stvaralaca kojoj je pripadao, često je nailazio na nerazumevanje, a čini se da je i danas njegovo delo tek delimično otkrivena teritorija koju srpska književnoteorijska i kritička misao treba da istraži. Zbog toga ne treba da čudi što ga je pomenuti prijatelj i učitelj nazvao prvim srpskim vanzemaljcem. Iako ova sintagma može da zvuči neozbiljno, ona ukazuje upravo na poziciju Despotova kao nekog ko je istovremeno mit i neko ko raskrinkava mitove o književnosti koju je stvarala starija srpska književna tradicija.

Nastavljajući tako duh modernosti u srpskoj književnosti koji je jedan od najvećih doprinosa zrenjaninske knjževne škole čiji je osnivač bio Todor Manojlović, Vojislav Despotov je i u svom izdavačkom, uređivačkom i prevodilačkom radu otkrivao ono što i stasavajućim generacijama književnika u Srbiji služi kao uzor i podsticaj.

Despotovljevo pisanje je pesnička pobuna, uvek u odbrani života, uvek u prkošenju Zadatoj Meri Stvari, okamenjenim identitetima i kanonizovanim vrednostima. Ono je, kako to reče Teofil Pančić, prkosno bekeljenje smrti, ne kao biološkoj neminovnosti, nego kao oganizovanom državnom projektu, kao konačnici svih represija nad dragocenim Ljudskim – onim što je Vojislav Despotov bio i ostao.

Kolektiv Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin