Sakupio i uredio Šon Ašer

Muzej prepiske

Knjiga Muzej prepiske sastavljena je od preko stotinu izuzetno neobičnih, zabavnih i inspirativnih pisama. Nastala je kao posledica postojanja popularne veb-stranice virtuelnog Muzeja prepiske koju je posetilo više od sedamdeset miliona ljudi.

Upravo paradoks korišćenja Interneta i moderne tehnologije da se stigne do drevnih, starih, novijih i novih pisama – ispisanih klesanjem u kamenu, rukom: perom, nalivperom, pisaćom mašinom, a različitim jezicima, simbolima, azbukama, abecedama, kaligrafijom, crtežima, pa čak i (na) neobičnim predmetima – lepota je ove zbirke. Ta međusobna skoro nematerijalna veza ogromnog broja ljudi vratila je priču na sam početak, u štampani oblik – knjigu. Muzej prepiske zapravo je praznik snage pisane reči koja uspeva tako suvereno da obuhvati humor, ozbiljnost, tugu i blistave trenutke koji čine živote svih nas.

Muzej prepiske je, kao i svaki, u ovom slučaju i vizuelni doživljaj: polovinu knjige čine i vizuelni prilozi originala samih pisama; dokumenti, fotografije, crteži, portreti potpisnika pisama. Unutar ovih korica nalazi se recept kraljice Elizabete II upućen predsedniku Ajzenhaueru, oproštajno pismo Virdžinije Vulf, Gandijev apel za mir Adolfu Hitleru, pismo utehe Igija Popa svojoj obožavateljki, pismo kojim Leonardo da Vinči konkuriše za posao inženjera/arhitekte... Među autorima i primaocima pisama nalaze se Graučo Marks, kraljica Škotske Marija Stjuart, Čarls Dikens, Roald Dal, Vinston Čerčil, Doroti Parker, Fjodor Dostojevski, Kurt Vonegat, Albert Ajnštajn, Elvis Presli, Džon Kenedi, Mark Tven, Mario Puzo, Ernest Hemingvej, Betoven, Mark Čepmen, Mik Džeger, Endi Vorhol, Fidel Kastro...

„Izbor sačinjavaju pisma javnih i poznatih ličnosti koje su svojim delom i životom već postale deo istorije, li isto tako i anonimnih, inače ’nevidljivih’ pojedinaca koji svojim rečenicama besprekorno konturišu duh remena...“ - Ivana Đurić Paunović

"Muzej prepiske je književno delo za uživanje koje se samo može zamisliti. Svaka stranica je čudo." - The Spectator

"Književni ekvivalent za kutiju čokolade – zadovoljstvo u zalogajima i čistoj  zavisnosti." - The Sunday Times Best Books of 2013

"Prekrasno dizajnirana antologija." - The Observer

"Ovo je veliki, lepi predmet. Divan za čitanje." - Dejvid Heblthvejt

Fumio Obata

Tako se to desilo

Mlada japanska umetnica živi i radi u Londonu, ali posle iznenadne smrti oca vraća se u Tokijo na sahranu. Tu biva zatečena običajima i kulturom od koje se udaljila i maskom koju treba nositi, kao u No pozorištu, da bi se zadovoljile društvene konvencije. U isto vrema započinje preispitivanje o svom životu, o korenima koje treba zadržati i putu koji treba naći. Zadivljuje da ovu emotivnu heroinu vodi i crta u slikama bojenim prozračnim akvarelnim bojama zapravo muskarac, Fumio Obata.

Dejv Egers

Hologram za kralja

Američki biznismen Alen Klej došao je u Saudijsku Arabiju. Plan mu je da proda IT infrastrukturu kralju Abdulahu, koji gradi veličanstveni grad u pustinji. Ali kralj nikako da se pojavi. A Alen se polako raspada – do guše je u dugovima, pokušava da očuva porodicu i svestan je da mu je ovo poslednja šansa da uradi nešto veliko. Dani se pretvaraju u nedelje, a Alen biva uvučen u svet opsena, u kome nade i snovi blesnu i nestanu pod jarkim pustinjskim suncem.

Briljantna priča o propasti američkog sna i globalnim promenama koje nezadrživo menjaju dojučerašnja pravila igre. Veliki književni hit i jedan od najboljih romana godine.

„Remek-delo u duhu Beketa… Najbolji roman jednog od najuticajnijih američkih pisaca.“ - The Telegraph (UK)

„Dejv Egers je od retke spisateljske sorte… Ovo je udarac savremenom ekonomskom sistemu koji proizvodi nejednakost širom sveta.“ - Vanity Fair

„Ne možete prestati da ga čitate. Egers je ovom knjigom dosegao vrh.“ - Guardian

„Jednostavna parabola o mestu Amerike u globalnoj privredi, koja se čita u dahu. Nezaboravna, sjajno osmišljena i tužna... Ljudska priča koja će vas potresti… Veoma hrabro.“ - The New York Times Book Review

Tomas Bernhard

Vaten - zaostavština

Vaten (1969) prvo je Bernhardovo delo u kome je došao do svog osobenog izraza kojim je kasnije pisao svoje čuvene romane. Na samom početku novele, doktor, koji sve vreme govori, postavlja pitanje "Zašto živim?" Pre nego što do kraja potone u egzistencijalno očajanje, posećuje ga "šofer", koji mu uvek iznova postavlja pitanje zašto više ne igra vaten (popularna igra kartama u Austriji), što podseća na Beketov metod, primenjen u drami "Čekajući Godoa".

Džon Banvil

Nedodirljivi

Irski romanopisac, dramski pisac i scenarist Džon Banvil rođen je 1945. godine u irskom gradiću Veksfordu, gde je stekao obrazovanje u Školi hrišćanske braće i na Koledžu Svetog Petra. Radio je za vazduhoplovnu kompaniju Aer Lingus i bio književni urednik Ajriš Tajmsa od 1988. do 1999. godine. Živi u Dablinu s Patrišom Kvin, nekadašnjom direktorkom Umetničkog saveta Irske, s kojom ima dve kćeri.

Prvo delo, zbirku pripovedaka Long Lankin, objavio je 1970. godine, a zatim romane Nightspawn (1971) i Birchwood (1973). Prvi značajniji uspeh postigao je naučnom tetralogijom koju čine romani Dr Copernicus (1976), Kepler (1981), The Newton Letter: An Interlude(1982) i Mefisto(1986). Roman Dr Copernicus osvojio je Memorijalnu nagradu Džems Tajt Blek, a za roman Kepler, priču o nemačkom astronomu iz 16. veka Johanu Kepleru nagrađen je Gardijanovom nagradom. Sledi trilogija The Book of Evidence (1986), nagrađena nagradom Ginis Pit Avijejšn i kandidvana za bukerovu nagradu, Ghosts (1993) i Athena (1995). Ostala značajna Banvilova dela su: The Untouchable (1997), Eclipse (Pomračenje) (2000), Shroud (Pokrov) (2002), The Sea (More) (2005), roman nagrađen Bukerovom nagradom, The Infinities (2009) i Ancient Light (2012). Godine 2011. Banvil je dobio Nagradu Franc Kafka, a 2013. nagrade Ajriš PEN za značajan doprinos irskoj književnosti i Austrijsku nagradu za evropsku književnost. Piše i kriminalističke romane pod pseudonimom Bendžamin Blek.