Ovo su nagrađeni mladi pesnici i njihove pesme:

Niži razredi:

1. Stefan Kodić, II razred, OŠ “Stevan Knićanin” Knićanin, za pesmu „Sneg“

Sneg

Padao je sneg,
ja sam pravio sneška,
pokazao sam drugarima
to je bila greška.

Oni su ga srušili
i ja sam bio tužan,
oni su mi rekli
da je bio ružan.

2. Višnja Obradović, I razred, OŠ “4. oktobar” Vojvoda Stepa, za pesmu „Reka Sava“

Reka Sava

Sve u mom životu
je sjajno,
A u mom snu,
veliko i bajno.

Kroz reku Savu,
Život teče,
Svaki dan i veče.

2. Biljana Janošev, III razred, OŠ “2. oktobar” Zrenjanin, za pesmu „Azbuka“

Azbuka

A - predvodi slov sva.
B - je mala beba.
V - vozi voz.
G - svir gitaru.
D - voli Daru.
Đ - jede đevrek.
E - Eskim na severnom polu.
Ž - žvaku žvaće
Z - zvono koje zvoni
I - kao igla
J - voli da jede jaja.
K - koka Maja.
L - leva ruka.
Lj - dete ljulja.
M - mamino slovo.
N - u društvu nosoroga je novo.
Nj - njušku ima.
O - ima plavo oko.
P - šareni papagaj.
R - ide u raj.
S - slavni slikar je.
T - tatino slovo je.
Ć - u ćupu sedi.
U - upoznaje drugare.
F - fenjer na vetru.
H - haljinu nosi.
Dž - dživdžana na grani vidi.
Š - šupu ima.
Azbuka ova
svideće se svima!

3. Milica Vlaović, II razred, OŠ “Svetozar Miletić” Vilovo, za pesmu „Čarobna deca“

Čarobna deca

Čarobna deca,
ničega se ne boje,
čarobna deca,
sve ljude vole.

Čarobna deca,
nisu tužna,
čarobna deca,
nisu ni ružna.

Kosa im krasi lepo lice,
lep im je nos a oči vesele,
nisu mršava a nisu ni debela,
nokte ne grizu,
opasnom psu ne prilaze blizu.

Na semaforu paze,
ne skaču na krevet,
a na spavanje idu u devet.
A zašto?
Zato što su čarobna!

3. Marija Rašić, III, razred, OŠ “Ivo Lola Ribar” Sutjeska, za pesmu „Poslušaj me, svete“

Poslušaj me, svete

Poslušaj me dobro, svete, ja znam da nisam malo dete!
I da imam dovoljno godina da bih se velikom smatrala.

Što se mene lično tiče,
ne zanimaju me bajke i dečije priče,
ne plaši mene tamo neka veštica,
nje se boje samo mala deca!

I opet vam kažem svete, ja nisam malo dete.
Ne zanimaju mene kikice i repići,
mene više zanimaju lepi momčići!

Kad uzmem mamin karmin, pa parfeme lepe stavim i rumeni budu obrazi,
onda na red haljina dolazi.
Na štikle ja tad stanem i u kosu lepu šnalu stavim
Kad me vide, ukućani kažu: „Skidaj to, ti si mala!“

Ja ne znam šta njima nije jasno?
Pa ih pitam lepo, glasno:
„Po čemu vi to zaključujete i otkud vam pravo da o meni odlučujete?“
„Sa kojim pravom vi mene u 8 šaljete u krevet?“
Zar ne vidite da sam velika i da mi je godina devet?!“

3. Mihajlo Marković, IV razred, OŠ “1. oktobar” Botoš, za pesmu „Pubertet“

Pubertet

Kada mi mama kaže:
“Postalo je nemoguće ponašanje tvoje.”
Ja joj odgovorim:
“Kriv je pubertet za sve probleme moje.”

Kada trebam sa družinom da se nađem,
A mlađi brat hoće sa mnom da krene,
Ja mu kažem: “Moram sam. Izvini, pubertet! Nije do mene.”

Kada uzmem igračke
u mojim rukama super heroji se bore.
Mama me vidi i kaže:
”Zar nisi u pubertetu, pile moje?”

Viši razredi:

1. Dušan Antić, VI razred, OŠ „Petar Petrović Njegoš” Zrenjanin, za pesmu „Ne pišem ja pesme”

Ne pišem ja Pesme

Ne pišem ja Pesme, one nisu moje.
Ja sam samo pisar emocija raznih.
Tuga, radost, ljubav i bol kad se spoje,
prenesu se preko mene na papir prazni.

Svetovi su razni kuda misli plove.
Granica je tanka između sna i jave.
Na tom je putu mnoštvo reči koje
odlaze u svet iz Pesnikove glave.

Svaka stranica života, svoje mesto ima.
Pesma je ogledalo duše Pesnikove.
Tu hrabro svakog ko čita on prima.
Al' ie zove Pesnik. To ih Pesma zove.

I dok se olovkom prelazi po beloj hartiji,
taj trag je večan. On se ne briše.
U svakom stihu, u svakoj rimi
su srce i duša onog koji piše.

2. Nemanja Zahiri, VIII razred, OŠ “1. oktobar” Bašaid, za pesmu „Teško je biti dobar“

Teško je biti dobar

Teško je biti dobar jer,
Ne znaš uvek da izabereš
Dobru ili lošu stranu,
pa se zbuniš i pogrešiš.

Dva dela tela svađaju se unutar tebe.
Dva dela misli svađaju se unutar tebe.
A kad odrasli saznaju
Sve što umeju je da ti daju presudu.

Ali ustvari nisi kriv.
Problem je u tome što se ta dva dela tebe,
dobro i loše, bore unutar tebe,
a odrasli su zaboravili,
da su i sami u toj borbi često gubili.

2. Andrej Varga, VIII razred, OŠ “Žarko Zrenjanin” Boka, za pesmu „Lepota odrastanja“

Lepota odrastanja

Hajde, još samo ovaj put,
Hajde samo još ova prilika,
Hajde, šta će da ti fali?
Bože, Bože, pa više nisi mali.

Odrastanje? Da li mi možeš objasniti?
Staje li ono u par reči,
Kaži kako su vama rekli,
Može li se lako preći?

Kako preći tu liniju, tu crtu?
Imaš li neku tajnu, neku caku?
Neku deonicu puta,
Bržu... bolju... laku?

Postavljaš mi bezbroj pitanja,
Da li mi veruješ, nemam odgovor?
Dalje, šta nas čeka?

3. Dan Anđelina, VII razred, OŠ “Dr Aleksandar Sabovljev” Ečka, za pesmu „Snovi“ (na rumunskom „Vise“)

3. Jadranka Radonić, VIII razred, OŠ “Miloje Čiplić” Novi Bečej, za pesmu „Tražim“

Tražim

Ako mi možete dati
po malo mašte
za sve one koji ne maštaju.
Delić praštanja
za one koji teško praštaju.
Grumenčić nade
ako mi neko dade
da poklonim onom
ko ju je poslednju izgubio.
Dajte mi proplanke neke
na kojima zdravlje cveta
pa da ga beru svi ljudi sveta.
Dajte mi lepih reči reke
bačve gde se toči blagost
da čovek čoveku bude radost.
Tražim lozinku neku
za mir u svetu,
svetu u kom se suze gube,
gde se svi dušom ljube.

3. Marija Aćić, V razred, OŠ “Dr Jovan Cvijić” Zrenjanin, za pesmu „Čovek“

Čovek

Č ćeš da dobiješ, ako svima daješ, i posle toga se ne kaješ.
O ćeš kod sebe da vidiš, samo ako sebe i ostale voliš, i iza toga hrabro stojiš.
V ćeš lako dobiti, samo nemoj nikoga lagati, jer to rešenje neće postati.
E ćeš lako da imaš, ako empatiju lako primaš, i strpljenja za sve imaš.
K ćeš da imaš, ako lepe reči drugima daš,i nikome se ne rugaš.
Ako sve ovo imaš, pravog čoveka u sebi stvaraš!

Učenici iz Temišvara i Segedina koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku

1. Nada Popov, IV razred iz Temišvara, za pesmu „Život“

Život

Život je najveći dar,
U svome životu ti si car.
Život je kratak,
Život je sladak,
Život je veliki kapak
Koji čekaš da se sklopi.

Život su beskrajne priče,
Na sjajne zvezde one liče.
Svaki najmanji na nebu dijamant
Predstavlja život blagih ljudi,
Mirne i pozitivne ćudi.

Kada si dete
Ideš na štafete.
To je fantastično
Kad pobediš pravilno.

A, da, ta škola!
Da se prosto naježiš od bola.
Testovi i kompleksni računi,
Da ti se mozak prosto zabuni.

A kad dođe gimnazija,
Ludnica i fantazija.
Fakultetski dani,
Slobodom obasjani.
Ostvaruješ svoje snove,
Porodice praviš nove.

Starac onda postaneš,
Pa celog života tako ostaneš.
Sve više i više
Tvoje je telo sve tiše.
A kad je telo nečujno,
Na nebu ostane beskrajno.

1. Miona Ignjatović, V razred iz Segedina, za pesmu „Neuzvraćena ljubav“

Neuzvraćena ljubav

Od dana kada sam ga ugledala,
ah, taj dan u školi nikada zaboraviti neću.
Taj blještavi osmeh, te smeđe oči,
zasijaše kao zvezde u najvedrijoj noći.

Osetila sam pometnju u glavi,
dilemu u srcu,
kao da razum gubim
ili možda ludim?

Lepota u njemu zablistala je odjednom,
savršen za mene,
pomislih u trenu.

Računica je sada laka:
TRAJAĆE VEČNO ZA ŽIVOT CELI!

No, jednog dana srušio se ceo svet na mene.
Obrnuto bilo u životu njegovom...
Voleo je jednu Anju,
i sve na svetu poklonio je njoj.

Patila sam, i patila,
teško beše u životu mom,
oporavit se nikada neću,
dok je u mom srcu on.

Dani su prolazili pogledao me nije.
Shvatila sam nema leka
nema tu šta da se krije.

Uzvratio mi ljubav nije,
tužno beše u periodu tom.
Srce opet biće spremno ako se pojavi
neko novi u životu mom.