za 1992. godinu Miodrag Pavlović
za 1993. Milorad Pavić
za 1994. Miodrag B. Protić
za 1995. Đorđe Balašević
za 1996. Dušan Kovačević
za 1997. Marina Abramović
za 1998. Miroljub Todorović
za 1999. Momo Kapor
za 2000. Pavle Ugrinov
za 2001. Jovan Hristić
za 2002. Jovica Aćin
za 2003. Vida Ognjenović
za 2004. Miroslav Josić Višnjić
za 2005. Radovan Vučković
za 2006. Oto Tolnai
za 2007. Muharem Pervić
za 2008. Milena Marković
za 2009. Želimir Žilnik
za 2010. Mileta Prodanović
za 2011. Saša Rakezić (alias Aleksandar Zograf)
za 2012. Laslo Vegel
za 2013. Slobodan Tišma
za 2014. Festival “Dezire”
za 2015. David Albahari
za 2016. Isidora Žebeljan
za 2017. Sava Damjanov
za 2018. Vladan Radovanović
za 2019. Radivoj Šajtinac
za 2020. Vladimir Pištalo
za 2021. Slavko Gordić
za 2022. Svetislav Basara

Kako je predviđeno Odlukom o osnivanju Fonda, imajući u vidu raznorodnu stvaralačku prirodu Todora Manojlovića, dobitnici ove nagrade nisu nužno iz sveta književnosti. Jedno od načela kojima se rukovodi Upravni odbor Fonda pri odlučivanju o laureatu jeste da stvaralac, u okviru svog umetničkog opusa, ostvaruje saglasje sa umetničkim bogatstvom i stvaralačkim intencijama Todora Manojlovića.