Kontakt

Gradska narodna biblioteka
"Žarko Zrenjanin"
Trg slobode 2, Zrenjanin
tel.: +381 23 566 210
faks: +381 23 530 744
PIB: 101163779
JBKJS: 09225 

Elektronski katalog

Elektronski katalog

Radno vreme

Radnim danima 8:00 - 19:00 časova
Subotom: 9:00 - 13:00 časova

Članarina

Cena članarine za godinu dana iznosi 500 dinara. 
Članska karta važi za sva odeljenja biblioteke.

Blog "Čitalačke značke"

blog Čitalačke značke

Narodni muzej Zrenjanin i Gradska narodna biblioteka "Žarko Zrenjanin" pozivaju Vas na promociju knjige dr Milana Micića "Srpsko dobrovoljačko pitanje u Velikom ratu (1914-1918)".

Promocija će se održati u utorak, 3. februara 2015. godine sa početkom u 19 časova u  Salonu Narodnog muzeja Zrenjanin, a pored autora, dr Milana Micića, o knjizi će govoriti i Milan Radaković, istoričar, a nastupiće i izvorna grupa "Zvuci sa kamena" iz Novog Sada.

Promocija će se odvijati u ambijentu izložbe “Srednji Banat u Velikom ratu” čiji je jedan segment posvećen dobrovoljcima srednjeg Banata, a koju je dr Milan Micić svečano otvorio upravo govoreći o temi knjige koja će biti predstavljena. Izložba će biti produžena i publika će moći da je pogleda do 15. februara 2015. godine.

Više informacija možete potražiti ovde.

U Gradskoj narodnoj biblioteci "Žarko Zrenjanin", u petak 30. januara sa početkom u 19 časova biće održana promocija knjige "Velike misli malog Tišme" Slobodana Tišme, dobitnika "Nagrade za moderni umetnički senzibilitet" Fonda "Todor Manojlović" za 2013. godinu.

Na promociji, pored autora, govore članovi Upravnog odbora Fonda "Todor Manojlović": 

prof.dr Vladislava Gordić Petković, predsednica UO Fonda (književna teoretičarka i kritičarka, redovni profesor na Odseku za anglistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu), mr Boško Milin, (teatrolog, docent na odseku Dramaturgije Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu), Vladimir Arsenijević, (književnik i prevodilac), Radovan Živankić, (akademski slikar), Laslo Vegel, laureat Fonda za 2012. godinu i Vladimir Arsenić, upravitelj Fonda.

Dobro nam došli!!

Voja DespotovU ponedeljak, 19. januara 2015. godine navršava se  petnaest godina od smrti pripovedača, dramskog pisca, esejiste i prevodioca Vojislava Despotova.

Čuvajući uspomenu na velikog stvaraoca i jednog od najvažnijih nosilaca modernizacijskog duha književnosti na ovim prostorima, u 11 časova predstavnici Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin” položili su cveće ispred spomen-ploče na kući Vojislava Despotova (Ulica Vidakovićeva 2 u Zrenjaninu).

Prema rečima pesnika Vujice Rešina Tucića, još od prve knjige, Prvo tj. pesmina slika reči (koju je objavila „Ulaznica“ 1972. godine) Vojislav Despotov bio je na putu da napusti poeziju, a potom se više od četvrt veka opraštao od pesništva, pružajući svojim čitaocima i poštovaocima veličanstvena svedočanstva o tome. 

U svakom delu koje je napisao, a pored poezije pisao je romane, drame i eseje, osećaju se damari savremenosti prožeti svešću o problemima moderne civilizacije i pripadanja svetu oko sebe. Bivajući uvek za korak ispred generacije stvaralaca kojoj je pripadao, često je nailazio na nerazumevanje, a čini se da je i danas njegovo delo tek delimično otkrivena teritorija koju srpska književnoteorijska i kritička misao treba da istraži. Zbog toga ne treba da čudi što ga je pomenuti prijatelj i učitelj nazvao prvim srpskim vanzemaljcem. Iako ova sintagma može da zvuči neozbiljno, ona ukazuje upravo na poziciju Despotova kao nekog ko je istovremeno mit i neko ko raskrinkava mitove o književnosti koju je stvarala starija srpska književna tradicija.

Nastavljajući tako duh modernosti u srpskoj književnosti koji je jedan od najvećih doprinosa zrenjaninske knjževne škole čiji je osnivač bio Todor Manojlović, Vojislav Despotov je i u svom izdavačkom, uređivačkom i prevodilačkom radu otkrivao ono što i stasavajućim generacijama književnika u Srbiji služi kao uzor i podsticaj.

Despotovljevo pisanje je pesnička pobuna, uvek u odbrani života, uvek u prkošenju Zadatoj Meri Stvari, okamenjenim identitetima i kanonizovanim vrednostima. Ono je, kako to reče Teofil Pančić, prkosno bekeljenje smrti, ne kao biološkoj neminovnosti, nego kao oganizovanom državnom projektu, kao konačnici svih represija nad dragocenim Ljudskim – onim što je Vojislav Despotov bio i ostao.

Kolektiv Gradske narodne biblioteke “Žarko Zrenjanin”, Zrenjanin