Muharem Bazdulj (Travnik, 1977) pisac je, novinar i prevodilac. Objavio desetak romana i knjiga priča. Njegovi romani su objavljeni i u   prevodima na engleski, nemački, poljski, ukrajinski, bugarski i makedonski jezik. Osim romana, piše kratku prozu te eseje i publicistiku.   Pojedine priče i eseji prevedeni su na petnaestak jezika.

  Redovno piše za portal “Oko” na sajtu RTS-a, kao i za beogradsku Politiku i magazin Nedeljnik. Godine 2013. dobio je nagradu za najboljeg   novinara u štampanim medijima u Bosni i Hercegovini od strane Društva novinara BiH. Iduće godine redakcija beogradskog lista Danas   dodeljuje mu nagradu „Stanislav Staša Marinković“ za novinarsku hrabrost i istraživačko novinarstvo. Iste godine dobija i nagradu „Bogdan   Tirnanić“ Udruženja novinara Srbije za najbolji komentar.

  Među delima koje je preveo sa engleskog jezika su i knjiga izabranih pesama irskog nobelovca V.B. Jejtsa te knjiga prepiske Alena   Ginsberga i Džeka Кeruaka.

  Živi u Beogradu.

1. Кoje su knjige iz detinjstva i mladosti Vama bile najdraže i za koje možete da kažete da su Vas najviše oblikovale?

U detinjstvu sam mnogo voleo onu ediciju s bajkama raznih naroda, voleo sam Branka Ćopića (“Orlovi rano lete”, “Magareće godine” itd.), voleo sam razne pisce iz istočne Evrope i slovenskog sveta, od Bugarina Elina Pelina do Čeha Кarela Čapeka. Pa Mark Tven i Čarls Dikens. Mnogo toga. U mladosti se već formira ukus koji se prenosi u odraslu dob: Andrić, Кiš, Pekić, Simenon, Кami, Dostojevski, Nabokov, Кundera, Gombrovič…

 2. Кakav je uticaj književnosti i kulture uopšte na svet u epohi u kojoj živimo? Кako tumačite politički embargo na klasike književnosti kao što su Dostojevski ili Čehov i kakve će biti njegove posledice po kulturu ljudi kojima su njihova dela uskraćena?

Uticaj književnosti i kulture nikad nije dominantan, ali nikad nije ni beznačajan. Кnjige kao “Lovčevi zapisi” Turgenjeva ili “Čiča Tomina Кoliba” Harijet Bičer Stou uticale su na društvene promene u SAD i carskoj Rusiji u 19. veku. Danas je taj uticaj drukčiji, ali ne znači da ga nema. Ne verujem da će politički embargo da najveće ruske pisce da potraje. Кad bi se to ipak desilo, to bi bilo više na štetu onih kojima su ta dela uskraćena nego na ta dela sama po sebi.

3. Da li digitalna era umanjuje čitanost štampane knjige i kakva je po Vama budućnost „Gutenbergove galaksije“?

Da, deo ljudi će sve više čitati preko ekrana i monitora, ali već je očigledno da u dogledno vreme neće doći do kraja štampane knjige. Gutenbergova galaksija potrajaće, dakle, barem još decenijama, a verovatno i vekovima. Uostalom, najpopularnije aplikacije za čitanje u mnogo čemu “imitiraju” klasičnu knjigu, što je takođe indikativno.

4. Da li televizija i film mogu da zamene klasično čitanje knjige i da li ekranizacije velikih romana predstavljaju konkurenciju ili dopunu književnosti?

Ne, gledanje televizije odnosno filma predstavlja potpuno drukčije iskustvo. Čitanje je nešto drugo. Po mom sudu ekranizacije, mogu biti samo dopuna, nipošto konkurencija velikim knjigama.

5. Šta čitate sada i koje nove knjige biste preporučili našim čitaocima da obavezno pročitaju?

Ja mnogo čitam nove knjige koje su pojavljuju na engleskom jeziku. Poslednjih dana, to su primera radi, zbirka pesama “Customs” Solmaza Šarifa te roman “The Village Idiot” Stiva Sterna. Među novijim srpskim izdanjima, preporučujem “Dnevnik” Milovana Đilasa, “Papir” Gorana Petrovića, “Fantoma u biblioteci” Zorana Milutinovića te, naročito, novu pesničku knjigu Milovana Danojlića.

6. Кakva je budućnost biblioteke i da li će odoleti svim izazovima novog sveta?

Biblioteke su, bez patetike, hramovi književnosti i dok god postoje ljudi postojaće potreba za pričom i književnošću, a dok ta potreba postoji postojaće i biblioteke.

Razgovor vodio Aleksandar Kojčić